Нова стварност – Магијски реализам

Нова стварност је период у коме се сви тренутно налазимо. То је поглед на свет, који колико год реалистично деловао, макар последњих пар векова, многима сходно данашњим догађањима све мање тако делује. Вишедимензионална стварност је можда права реч којом се може описати. Слојеви који скривају ону суштинску дубину су самим тим очигледан параван истине која се налази дубоко унутра. Тај мистицизам магијског је кроз историју проткан кроз стварност и реалну слику свега познатог. Демистификација је оно чиме ћемо се бавити, продирањем до стварности и истине која одаје суштину не одбацујући форму, већ је само стављајући у други план ове стварности.

Сам назив изгледа ми, унајмању руку, прикладнији него ,идеални реализамʼ или ,веризамʼ или ,неокласицизамʼ који приказују само део покрета. ,Надреализамʼозначава, у овом тренутку, нешто потпуно друго. Речју ,магичноʼ насупрот ,мистичноʼ, желим да укажем на то да се мистерија не спушта на појавни свет, већ се заправо скрива и подрхтава иза њега.“

Магични или магијски реализам Франц Ро тумачи као посебну форму реалистичног приказивања света и стварности, помоћу које се посебна пажња поклања сваком предмету и детаљу, тако да предметност постаје једна од главних карактеристика овог уметничког концепта. Према мишљењу Франца Роа, најважнији циљ магичнореалистичног сликарства јесте да ,,мистерије конкретних предмета ухвати на сликама реално, тако да ствари (предмети) буду изнова формирани“. Насупрот емоционалној плаховитости експресионистичких аутора и целебралним и психолошким аспектима надреализма, магични реализам појавама приписује дубље значење које се заснива на трезвеној, фигуралној репрезентацији стварности. За разлику од експресиониста „опседнутих апокалиптичним визијама,ватреним палетама боја, тешко разочараних ратним збивањима и склоних утопијским порукама“, постекспресионистичка уметност односи се на „свакодневно, на обично и присно“. Своје ставове Франц Ро илуструје на примеру третирања мртве природе код експресиониста, импресиониста и магичних реалиста. У представљању јабука на столу, импресионисте занима трансформација боја путем светлости, експресионисти су усредсређени на сферичне, обојене и деформисане мотиве, док је у случају магичног реализма реч о много сложенијем амалгаму боја, просторних облика, сећања на мирисе и укусе. У томе се огледа предност магичног реализма у односу на „превазиђени, симплификовани израз импресиониста и експресиониста“ који „посматрача оставља ускраћеног за целовитост предметног феномена“. У поређењу са интегративним ставом постекспресионизма, импресионизам и експресионизам изгледају застарело и поједностављено, ограничени у једном тренутку на бљесак хроматске површине, а у другом на апстракције стереометрије и боје. Немачки историчар уметности сматра да људи раније нису били довољно посвећени предметима, прихватајући спољашњи свет онаквим каквим га уметност обликује. Међутим, „отварањем проблема“ долази до преиспитивања онога што је раније било прихваћено као очигледно. Уметници постекспресионистичког сликарства настоје да открију суштину феномена на тај начин што ће променити став према објективном свету. Намера „нове уметности“, јесте да „пред нашим очима, на интуитиван начин представи чињеницу, унутрашњу фигуру спољашњег света“. Откривање да ствари ,,већ имају своја сопствена лица значи поновно освајање терена на којем се најразноврсније идеје на свету могу примити на нове начине“.

Самим тим, магични реализам приписује стварима дубље значење, те „опипљива стварност изненадно узмиче пред магијом постојања“. Док ,,магија постојања“ нестаје услед експресионистичке апстракције, магични реализам је предочава „у њеном неометеном трајању“ настојећи да приступи ,,изворним енигмама и хармонији постојања помоћу скривених стереометрија“.

Магични реализам „предочава стварност посматрачу који је често и сувише површан и несмотрен у свом познавању света“

Да ли је магијски реализам или фантастика?

Поставља се питање како разликовати ове правце са елементима магије као што је фантастика, било научна или епска.

Разлике су суптилније и и не баш уочљиве, макар на први поглед. Теоријски, магијски реализам обогаћује приповедање са фантастичним елементима и ликовима додељује неке магиске моћи, или их пак ставља у “нереално” окружење и ситуацију. Ипак ликови са овим необичностима бивају комплетни и тај део њих бива суштински део њих самих, или представља оно што они заправо јесу, њихову сврху и смисао, у реалној љуштури.

Приближавање свакодневног, емпиријски доступног и апстрактног (магичног),има за циљ „осветљавање скривених слојева стварности“.

Цитираћу једног познатог критичара, који је сликовито описао главну разлику између магичног реализма и фантастике.

Ако вам за доручком за сто седне дух и ви се уплашите или препаднете, то је прича страве и ужаса или “фантастика”. Но ако просто кажете: ” Ох, ево га дух, молим те додај ми џем”, то је магијски реализам.